Nešto poput uvoda...

Oduvek sam želela da pišem. Nekada sam osećala toliku fizičku potrebu da sam samo lupala prstima po tastaturi bez ikakvog smisla. Tema mi nije dolazila, mozak, srce i jagodice nikada nisu bili sinhronizovani. A onda mi je sinulo...

Godinama radim u turizmu, sa uglavnom mladim ljudima i jedna od najvećih sfera njihovog interesovanja na Balkanu su ratovi, a konkretno u Beogradu bombardovanje. Nato agresija. Takozvani „Milosrdni anđeo“. Ja ne znam baš puno da im pričam o politici. To ostavljam drugima. Ja znam da im pričam o sebi. Vrlo dobro znam da im ispričam kako je bilo devetogodišnjoj devojčici koja je tri meseca spavala na zamrzivaču u podrumu dok se sve oko nje treslo. Tu priču sam ispričala bezbroj puta. I jednog dana se samo upalila lampica. Zaista je bilo kao u crtaćima kada likovima padne ideja na pamet. Eureka!

Sakupiću priče ljudi o bombardovanju...sakupiću priče ljudi koji su tada bili deca...koji su tada bili tinejdžeri. Želim da čujem čega se seća osoba koja je tada imala pet godina, želim da znam kako se osećala osoba koja je te godine ostala bez velike mature i upisa na fakultet, želim da saznam kako su ljudi tada živeli na Kosovu...Želim da čujem sve što želite da podelite sa mnom. I tako je počelo. Od mojih prijatelja preko poznanika pa sve do nepoznatih ljudi koje sam pronašla putem Instagrama, Fejsbuka i raznih foruma. Priče su počele da pristižu i svaka je bila posebna na svoj način. To je ono što je najfascinantnije u vezi ovog projekta. Svako je doživeo taj period drugačije. Neko pamti to kao najlepši i najduži raspust ikada, neko vuče traume i strahove. Zato je bitno da se ne zaboravi, da se kroz dečije oči zabeleži sve ono kroz šta smo prošli, jer čistiji pogled ne postoji.

Maštam da jednoga dana od svih priča nastane knjiga, zbirka, dnevnik tog zlog proleća. Do tada imamo ovo parče internet neba gde ću sa vama deliti priče koje su mi pristigle. Da bi cela ova zamisao uspela potrebno je mnogo ljudi. Da, ideja jeste moja, ali bez tuđih priča ona je samo ideja. Ukoliko neko želi da se priključi i ispriča svoje uspomene može da se oseti slobodnim da  me kontaktira putem mejla adrijanamrvic89@gmail.com ili putem instagram profila adri_doing_things. Sanjam i maštam o danu kada ću u rukama imati opipljive uspomene svih nas. Hvala Vam ako se odlučite da i Vi budete deo ovoga. Jer bitno je. Da se ne zaboravi...